Лоше време у Вијетнаму није умањило духове овог страственог пара. Били су у посети историјском граду, уронивши се у богату културу и пејзаж који одузима дах. Али када их је изненадни пљусак приморао да потраже склониште, нашли су се у удобној гостинској кући, њихови планови за тај дан су искочили из колосека. Тешка киша напољу само је појачала њихову жељу, јер су кишне капи играле симфонију на прозорима, одјекујући њихове откуцаје срца. Њихова хемија је била неоспорна, магнетна привлачност коју није могло да се занемари. Обоје су били Азијати, али њихове разлике су само допринеле привлачности. Био је Вијетнам, његове егзотичне особине наглашене меком светлошћу која се филтрира кроз завесе. Она је била из другог дела Азије, њена лепота је била савршен контраст његовој.Њихова тела испреплетена у плесу старом колико и време, њихова страст која се запалила као гром у тихој соби.Ово је било више од сексуалног сусрета; то је био сусрет душа, тренутак чисте екстазе у свету често ухваћен у монотонији свакодневног живота.Њихово вођење љубави била је симфонија јаука и дахтања, сведочанство моћи жеље и страсти.